Možete li zamisliti život bez interneta? Čini mi se iz dana u dan da je to sve teže. Ono što je nekada bila razonoda u slobodno vreme ili korisna alatka za obavjanje raznoraznih zadataka vremenom je postala opasna potreba, neizbežan posrednik u mnogim životnim sferama, i prosto bi bilo nemoguće da je zaobišla modu.
Čini mi se da je vreme kada se inspiraciju za odevanje tražila u časopisma, onim opipljivim od papira, muzičkim spotovima, filmovima, ljudima oko nas ili u nama samima, odavno iščezlo, kao da nije ni postojalo. Zapravo, kao da je dobilo neki uvrnuti oblik instant modne prosvećenosti u kojoj se poslušno prihvataju modna pravila kako bi se što pre dostigla onda tačka u kojoj osoba veruje da poseduje stil i umešost da ga iznese.
I tako, vredni učenici, budući modni "eksperti" pažljivo beleže u svojim poslušnim glavicama modne formule koje će im obezbediti nebrojene hajpove, lajkove i ostala virtuelna priznanja njihove modne stručnosti.
I svako ko je bar jednom provirio u taj viruelni svet običnih modnih smrtnika svestan je da takvi recepti postoje. I upravo njihovo prihvatanje uz odsustvo bilo čega što sugeriše postojanje kritičkog stava ubija kreativnost, briše lični pečat i proizvodi još jednog po propisu obučenog modnog klona. Lepo obučenog, ali ipak klona.
Lepo je poznavati modna pravila, to je nešto kao opšte obrazovanje, mali znak opšte kulture, znak poštovanja prema sebi, i tako redom. Međutim, uvek se treba zapitati kako nas drugi vide, i da li je to kako nas vide u skladu sa onim što želimo bar kada je oblačenje u pitanju. Da li želimo da nas prepoznaju kao osobu koja je uvek u trendu, kombinuje po poslednjim pravilima i poseduje apsolutno svaki komad za koji je čula da je u in, ili kao osobu koja ima stila, čija kompletna pojava i energija prijaju oku i koju primete kao takvu puno pre nego što postanu svesni šta zapravo nosi.
Moda se može posmatrati i kao jedno od sredstava kojima se komunicira moć. A oni gladni prihvatanja, žude za njom, i u stalnoj su potrazi za bilo čime što bi im dalo bar lažni osećaj moći, pa makar to bila očigledna kopija, sa željom da se bar nečim nametnu i mislima kojih nisu ili ne žele da budu svesni, "vidi me, ja vredim, imam tu i tu torbi i znam da je nosim tako da bi me slikali i za Stockholm street style samo da me sretnu".
A zapravo prava moć ne leži u poznavanju pravila, iako se i njima može dosta postići, ili posedovanju određenih brendiranih komada, već u osećaju i pravoj meri, u poznavanju i svesnosti sebe i sposobnosti da zapravo budemo uvek u skladu sa sobom. To je ono što daje moći, i jedino tada posedujemo ključ za sva pravila koja su nam potrebna, i koja neće prestati da važe kada neko drugi odluči da je nešto treće postalo neprikosnoven trend. Onaj ko poseduje stil nema potrebu da ističe tu činjenicu, ona se nameće sama po sebi jer se lako prepoznaje. Biti u skladu sa sobom je uvek u trendu, to jedini stil koji svima dobro stoji.
I da se vratimo na to kako internet stvara iz dana u dan nove serije kolonova. Jednostavno je, baš kao što je jednostavno postati jedan od njih. Dovoljno je samo pratiti savete i uputstva, kliktati do besvesti po toj elektronskoj rupi bez dna, oduševljavati se na svakom koraku i želeti delić toga za sebe i na sebi. Lakše je žvakati već sažvakana pravila i igrati na sigurno. Ako ćemo iskreno, zaista troši manje vremena i energije, što je u ovom savremenom svetu veoma skupa valuta kojom nije pametno raspiati se tek tako. I kako ne bih brzopleto zaključila da je fenomen modnih klonova zapravo u funkciji adaptacije na brz tempo života koji se sreće kod onih pametnih likova koji nisu ludi da vreme troše na kojekakve modne tričarije reći ću samo da jednom kada se postane modni klon, teško je otrgnuti se, jer strah od greške se neprimetno uvlači pod kožu i strpljivo čeka iza ramena da osujeti i obezvredni savki pokušaj lične origialnosti.
I zapravo tu leži najveći paradoks. Sfera života koja treba da bude oslobođena pravila, koja nudi slobodu i kreativnost, prostor u kome imamo mogućnost da iskažemo jedan mali deo sebe kroz zabavu i uživanje, ograničen je sumanutom doborovoljnom odlukom i izborom da se prihvate modne jednačine i formule, čak i onda kada nemaju smisla ili su estetski potpuno neprihvatljive. Jer ako većina kaže stavi lonac na glavu, možda ipak nije normalno izabrati omiljenu pletenu kapu...
"Style" is an expression of individualism mixed with charisma. Fashion is something that comes after style.”
John Fairchild
John Fairchild