Blouse: handmade. Jeans: Exact. Sandals: Metro.Photos: Đorđe G.
Jučerašnji dan bio je od onih bitnih u životu, od onih koji označavaju završnicu jednog poglavlja, sa nadom u dobar početak onog koji mu sledi. Iako sam nakon diplomiranja (sećate se ovog posta) dugo bila ubeđena da je to bar za sada završetak klasičnog formalnog obrazovanja, već pred kraj godine sam sama sebe dementovala i upisala čuvenu domasterizaciju (studenti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu znaju o čemu je reč). Te knjiga ponovo u ruke, ispiti, rokovi, i sve što ide uz to, kao da prethodnih sedamdeset i nešto nije bilo dovoljno... no, što se mora nije teško, pa i tome jednom mora doći kraj. I tako, žonglirajući između knjiga i ostalih obaveza (svaka čast svim zaposlenim i roditeljima koji su studenti) juče sam stavila tačku na to i na diplomu dopisala ono čuveno crtica master... pa u neke nove pobede!
***
Ponekad se desi da na neke postove jednostavno zaboravim, te danas upravo jedan takav, zaboravljen, ali ništa manje drag od onih objavljenih. Ovog leta pravilo o neprikosnovenoj beloj košulji zamenila sam pravilom o nezaobilaznoj neon bluzi, jer može sve što i jedna bela košulja, čak i više ako je u pravoj boji i pravog kroja. Ovaj put u kombinaciji sa svetlim farmerkama i metalik sandalama, a sve to sa primesama tirkizno plavih detalja u vidu kaiša i narukvice.